Законом о социјалној заштити прописано је да право на новчану социјалну помоћ припада појединцу, који живи сам, односно, породици, која остварује приходе испод нивоа социјалне сигурности, који полугодишње објављује Министарство рада, запошљавања и социјалне политике.

Приликом признавања права на новчану социјалну помоћ, центар за социјални рад узима у обзир и следеће чињенице:

  • да нема других непокретности, осим стамбеног простора који одговара потребама појединца, односно породице и земљишта у површини до 0,5 хектара
  • да није продао или поклонио своју имовину
  • да нема вишак стамбеног простора
  • да нема закључен уговор о доживотном издржавању
  • да није одбио понуђено запослење, стручно оспособљавање и преквалификацију
  • да посао није изгубио својом кривицом

Из укупних прихода који се обрачунавају изузети су: додатак на децу (до троје деце), додатак за негу и помоћ другог лица, накнада за телесно оштећење, примања по основу награда и отпремнина за пензију, као и примања из ученичког и студентског стандарда. Изузима се износ који се даје за издржавање лица које не живи заједно са породицом као њен члан (школовање до 27. године живота).

Потребна документација

У складу са ЗУП-ом део документације, уз сагласност подносиоца захтева, може да се прибави електронским путем, кроз омогућен приступ подацима који се воде по службеној евиденцији.

Уз захтев за остваривање права се прилаже следећа документација:

  • Личне карте за све пунолетне чланове домаћинства
  • Пријава пребивалишта за малолетну децу (документ се може прибавити службено електронским путем)
  • Извод из матичне књиге рођених за децу (документ се може прибавити службено електронским путем)
  • Уверење о држављанству за пунолетне чланове породице који су рођени ван територије Р. Србије (подносилац прилаже)
  • Потврду о личном дохотку за запослене чланове породице (подносилац прилаже)
  • Потврда Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање да лице није корисник пензије (документ се може прибавити службено електронским путем)
  • Уверење Националне службе за запошЉавање за незапослене радно способне чланове породице (документ се може прибавити службено електронским путем)
  • Потврда из школе за децу која се налазе на редовном школовању или професионалном оспособљавању (подносилац прилаже)
  • Уверење о приходима за које се плаћа порез из места рођења и места становања 
  • Уверење геодетске управе о поседовању или непоседовању непокретне имовине из места рођења и места становања (документ се може прибавити службено електронским путем). Уколико је лице рођено ван Р. Србије наведено уверење је дужно да приложи уз захтев.
  • Фотокопију пресуде о разводу брака уколико је исти разведен (подносилац прилаже)
  • Правоснажну судска одлука о издржавању сродника, односно судско поравнање закључено са сродником у складу са „Породичним законом“ или доказ да је код надлежног суда покренут поступак ради утврђивања обавезе издржавања од сродника (подносилац прилаже)
  • Фотокопију решења о престанку радног односа уколико је исти престао у протеклих годину дана (подносилац прилаже)

У зависности од сваког конкретног случаја, можда Вам буде тражена и друга документација.

Право на додатак за помоћ и негу другог лица има лице коме је због телесног или сензорног оштећења, интелектуалних потешкоћа или промена у здравственом стању неопходна помоћ и нега другог лица да би задовољило своје основне животне потребе.

Право на додатак за помоћ и негу другог лица остварује лице ако то право не може да оствари по другом правном основу.

Потреба за помоћи и негом другог лица утврђује се на основу прописа о пензијском и инвалидском осигурању.

Има лице на основу прописа о  пензијском и инвалидском осигурању, које има утврђено телесно оштећење од 100 % по једном основу или ниво оштећења износи по 70% и више процената по најмање два основа.

У Центру за социјални рад остварују право на увећани додатак за помоћ  и негу другог лица и лица која су право на додатак за негу и помоћ другог лица остварили по прописима о пензијском и инвалидском осигурању (пензионери) у висини разлике између износа увећаног додатка за помоћ и негу другог лица, а који имају утврђено телесно оштећење од 100 % по једном основу или ниво оштећења износи по 70% и више процената по најмање два основа.

Уз захтев за остваривање права се прилаже следећа документација:

  • Фотокопија личне карте
  • Извод из матичне књиге рођених за малолетна лица
  • Пријава пребивалишта за малолетна лица
  • Потврда Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање да лице није корисник пензије. Уколико је лице корисник права пензије у другој држави, прилаже потврду надлежног РФПИО да ли остварује право на помоћ и негу другог лица
  • Фотокопија/ очитана картица здравственог осигурања
  • Оригинална лекарска документација или оверене фотокопије

Документација неопходна за утврђивање права на увећани додатак за помоћ и негу другог лица (пензионери)

  • Захтев
  • Лична карта
  • Решење РФПИО о утврђеном праву на додатак за помоћ и негу другог лица
  • Решење РФПИО о утврђеном степену телесног оштећења

У зависности од сваког конкретног случаја, можда Вам буде тражена и друга документација.

Један од родитеља који није у радном односу, а који најмање 15 година непосредно негује своје дете које је остварило право на увећани додатак за помоћ и негу другог лица има право на посебну новчану накнаду у виду доживотног месечног новчаног примања у висини најниже пензије у осигурању запослених, кад наврши општи старосни услов за остваривање пензије према прописима о пензијском и инвалидском осигурању, ако није остварио право на пензију.

Документације за посебну новчану накнаду:

  • Захтев
  • Лична карта
  • Потврда Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање да лице није корисник пензије
  • Решење о остварено праву на увећани додатак за помоћ и негу другог лица о којем се подносилац бринуо

Право на помоћ за оспособљавање за рад обухвата подршку у образовању и оспособљавању за рад и признаје се деци и младима са сметњама у развоју и одраслим особама са инвалидитетом које се, према психо-физичким способностима и годинама живота, могу оспособити за одређени рад а то право не могу да остваре по другом правном основу.

Пружањем услуга породичног смештаја деци и младима се привремено, до завршетка редовног школовања односно до навршене 26. године живота, обезбеђују нега, заштита и услови за оптималан развој у породичном окружењу.

Породични смештај за децу и младе обухвата и припрему за повратак родитељима, други стални животни аранжман и припрему за самосталан живот.

Породичним смештајем одраслим и старијим особама омогућава се одржавање или побољшање квалитета живота.

Домским смештајем кориснику се обезбеђује становање и задовољење основних животних потреба, као и здравствена заштита.

Домски смештај обезбеђује се кориснику коме се не могу обезбедити, или није у његовом најбољем интересу, останак у породици, услуге у заједници или породични смештај.

Услуге процене и планирања се односе на процену стања, потреба, снага и ризика корисника и других значајних особа у његовом окружењу; процена старатеља, хранитеља и усвојитеља; израда индивидуалног или породичног плана пружања услуга и мера правне заштите и других процена и планова.

Усвојење је стручни поступак који реализује Центар за социјални рад након процене најбољег интереса детета. Усвојењем се између усвојеника и његових сродника и усвојитеља и њихових сродника заснивају једнака права и дужности као између детета и родитеља односно других сродника. Усвојитељи могу бити лица за која је утврђено да имају лична својства на основу којих се може закључити да ће родитељско право вршити у најбољем интересу детета. Центар за социјални рад у општини где усвојитељи имају пребивалиште реализује поступак информисања, процене, припреме усвојитеља и давања мишљења о општој подобности. Информације о потребној документацији за усвојење, грађани могу добити у Центру за социјални рад.

Старатељство је правна мера и поступак којом се штите интереси и права штићеника. Старатељ је дужан да се стара о штићенику што обухвата: старање о личности, заступање, прибављање средстава за издржавање, те управљање и располагање имовином штићеника. За старатеља се поставља лице које има лична својства и способности потребне за обављање дужности старатеља, а пристало је да буде старатељ. Центар за социјални рад као орган старатељства доноси по службеној дужности одлуку о стављању лица под старатељство и доноси план старања. Информације о потребној документацији за старатеља добијају се у центру за социјални рад.

 

Превентивни надзор над вршењем родитељског права обавља орган старатељства када доноси одлуке којима омогућава родитељима да врше родитељско право: старање о детету, чување и подизање, васпитавање, образовање, заступање, издржавање, управљање и располагање имовином детета.

Корективни надзор над вршењем родитељског права обавља орган старатељства када доноси одлуке којима исправља родитеље у вршењу родитељског права. У обављању корективног надзора орган старатељства доноси одлуке којима: упозорава родитеље на недостатке у вршењу родитељског права, упућује родитеље на разговор у породично саветовалиште, захтева од родитеља да положе рачун у управљању имовионом детета, покреће судске поступке у складу са законом.

Орган старатељства може да покрене поступак за: 1. Потпуно лишење родитељског права када родитељ злоупотребљава права или грубо занемарује дужности 2. Делимично лишење родитељског права када родитељ несавесно врши права или дужности.

 

Насиље у породици јесте понашање којим један члан породице угрожава телесни интегритет, душевно здравље или спокојство другог члана породице. Насиљем се сматра: наношење или покушај наношења телесне повреде, изазивање страха претњом убиством или наношење телесне повреде члану породице или њему блиском лицу, присиљавање на сексуални однос, навођење на сексуални однос или сексуални однос са лицем које није навршило 14 година живота или немоћним лицем, ограничавање слободе кретања или комуницирања са трећим лицима, вређање као и свако дрско, безобзирно и злонамерно понашање.

Постизање нулте толеранције на насиље је циљ којем стреми друштво, а да би га постигло одговрност је на сваком грађану. Сваки грађанин сумњу на насиље треба да пријави полицијској станици, центру за социјални рад, дому здравља.

Насиље је злочин, пријави га!